Primijetio sam da su na bloggeru najpopularnije teme one gdje se ljudi prepucavaju. I na nekim drugim forumima je isto.
Na televiziji su najpopularniji rijalitiji gdje se svadjaju i tuku.
Kad god je neka svadja na ulici ljudi se okreću i gledaju, nekad i snimaju mobilnim.
Zašto imamo poriv za takve stvari?
Jer nam je život dosadan
Mislim da postoje dublji razlozi.
A naravno da je više razloga. Na i ternetu posebno vole ljudi pljuvat, raspravljat, kontrirat i samo čekaju da netko nešto pogrešno napiše…
Ima ona postavio sam pitanje na reditu i nitko nije odgovorio. Tad sam se ulogurao s drugog profila i napisao netočan odgovor, ne prođe minuta eto ti nekog pise :” Nije tako, već…”.
Ejh, balkanci se upale ko fitilj (ođe ubrajam i sebe). A za gledanje svađa, snimanje i te stvari to jedino na blogu kad upratim i ako mogu da svarim.pročitam kao i sve ostalo. Sad da uživam i volim to, ne bih rekao, previše sam umoran od vlastitih problema. Možda više ono šta je Laura spomenula, dosadno mi.
Pecaj pa nece biti dosadno. 😊
😁
Mislim da su to duboke nesigurnosti koje nosimo u sebi, volimo da pričamo o sebi i da sebi tražimo opravdanja. U svakoj svađi sami sebe vidimo kao pravične i one koji su na strani dobra, uvijek u pravu i da rijetko kad lažemo. Volimo to potvrđivati o sebi uzdajući se da je mišljenje objektivno, i upirati prstom u nešto drugo što mislimo da nije dobro a često je zapravo lično nezadovoljstvo i frustracija. Ponekad je to radi pravde koju tražimo za nedjela protiv nas samih pa kad prepoznamo slično ponašanje kao kod onih ljudi koji su nam napakostili, automatski i ti ljudi postaju krivci i želimo im vratiti za nešto za šta mislimo da zaslužuju. Svi volimo biti najglasniji, najpametniji, oni koji su razotkrili nešto ili nekoga, dakle uvijek je razlog lična stvar, uvijek smo mi glavni lik, uvijek je zbog nas samih, nikad zbog drugih. Tako da – zbog sopstvenih dijagnoza se svađamo, jer nismo dobro, jer smo napaćeni, jer nam fali nešto u životu. Bez izuzetka, svi; izgovori “ja nisam takav” baš u sridu onoga o čemu govorom.
Nikad neko drugi kriv?
Ne. Jer sve i da drugi nešto napišu/urade, ako nemamo lični odg/problem s time, što reagujemo? Dakle do nas je… Priroda što bi rekao Sfumato i apsolutno volim što je to čak i od Boga tako rečeno…
Mislio sam ako imamo nešto lično s tim.
iz prostog razloga jer je čovjek biće rasprave i to mu je u prirodi
“Vi raspravljate o onome o čemu nešto i znate, a zašto raspravljate o onome o čemu ništa ne znate? Allah zna, a vi ne znate!” (Āli-ʿImrān: 66])
“ali je čovjek, više nego iko, spreman raspravljati.” (El-Kehf, 54)
Covjek ne moze protiv svoje prirode za koju on nije odgovoran?
pokusaj protiv prirode,npr eliminisi cinjenicu da si drustveno bice
Uz jaku volju može sve. Celibat npr
aha,celibat, zato su podrumi ispod crkvi u vatikanu puni abortirane ili sahranjene djece
Neki ljudi vole dramu i adrenalin.
Neki nebitni kroz svadju pokušavaju dokazati da su bitni.
Ima tu još razloga.
Ja koliko god mogu izbjegavam svadje, jer ponekad znam biti brzopleta pa kazati nešto što ne mislim zaista, pa to može imati ozbiljne posljedice.
Mnogi u ljutnji kažu stvari koje ne misle ozbiljno.
Meni su svađe gubljenje vremena.
Crpi mi energiju i ide mi na živce.
Tako je najbolje ako možeš izdržati.
Sve se može, treba raditi na sebi.
Ipak, ponekad se treba zauzeti za pravedno. Optimum bi bio da motiv tog zauzimanja nije to što “držimo stranu” nekoj osobi, nego zato što se treba ispravno zauzeti prema samoj pojavi.
Ima ljudi sa kojima možeš biti u veoma dobrim odnosima sa kojima odnos neće trpiti ukoliko se, npr., zauzimaš za suprotnu argumentativnu stranu u nekoj online situaciji. Rjeđi su u generalnoj populaciji, ali ih ima.
Dobra tema.
Dobar komentar.
Ljudi ne vole da se svadjaju, uglavnom. Ljudi se brane, uglavnom. Ustvari misle da se brane, uglavnom. Ne rijetko je to kolizija u pogledu na stvari, po nekada u pristrasnosti, po nekada nedovoljno informacija, ponekada vlastito racionalisanje je pod uticajem emocija koje mute objektivnost.
Neki vole, neki ne.